Rebronja, Nadija: Loréna, a festőnő, a folyóparton (Лорена, сликарка, на обали реке Magyar nyelven)

сећам се јако добро
своје прошлости
у једној капи
у сред океана
 
тада сам била вода
имала сам облик свега
што у том трену загрлим
 
када сам упознала ватру
почела сам још чвршће
да верујем у тренутке
прошлост и будућност
су престале да куцају
или је њихов звук
постао сасвим нем

tisztán emlékszem
múltamra
egy cseppben
az óceán közepén
 
akkor víz voltam
minden alakom volt
amit abban a pillanatban öleltem
 
mikor megismertem a tüzet
megerősödött hitem
hiszek a pillanatban
a múlt és a jövő
már nem dobogott
vagy hangjuk
egészen elhalkult