Paripović, Nikola: Повратак

Нове земље нећеш наћи,

Говорио је усамљени потомак Јелинâ.

Па и ја већ тако мислим:

Узалуд финска језера,

Сибирске дивље степе,

Јерменска непрегледна глина,

Западних капија раскош. 

Све сам обишао крајеве

У лудилу пролећних вечери детињства

И не знајући да је Землља округла

Сад се ваља враћати:

У дубини је даљина.

Új hazára nem lelsz

Mondta Jelin magányos leszármazottja.

Már én is így gondolom:

Hiába a finn tavak,

A szibériai vad sztyeppék

A végeláthatatlan örmény agyag,

A nyugati kapuk pompája.

A gyerekkori tavaszi esték lázálmában

Végigjártam a vidéket

És nem tudva a Föld kerek

Éreztem érdemes visszatérni:

A mélységben a messzeség.