Pavlović, Ranko: Pellengéren (Нa стубу срама Magyar nyelven)

Да их питаш зашто
рекли би да не знају,
ал' људи од власти
над људским животима
прикују често тачку
на централни стуб срама
у главном градском парку,
па дуго круже око ње,
гледају је презриво
и пљују пут несрећнице.

А догоди се понекад,
врло ријетко додуше,
да на миг оног изнад њих
ти исти људи од власти
над људским животима
скину тачку са стуба срама
и посаде је у главну ложу
краљевског позоришта,
да гледа драму о Прометеју
ил' слуша Пјесму над пјесмама.

Тада јој прилазе смјерно
и клањају се понизно,
све мјерећ' једним оком
оног што је изнад њих,
а другим онај стуб срама.

Ha megkérdezed miért
a választ nem tudják,
de a hatalmasok
az élők felett ítélkezők
nőket gyakran állítanak
a város főterén lévő
központi pellengérre,
többszörösen körüljárják,
megvetően bámulják és
leköpik a szerencsétlent.

De előfordul,
igaz nagyon ritkán,
a felettes szemvillanására
ugyanazok a hatalmasok
az élők felett ítélkezők
leveszik a pellengérről
majd a királyi színházban
a díszpáholyba ültetik,
hogy láthassa Prométheuszt
vagy hallgathassa az Énekek énekét.

Akkor mint hódolók köszöntik
alázatosan hajlongnak előtte,
közben egyik szemükkel
a felettest, a másikkal
a pellengért méregetik.