Praća, Dušan: A semmi birodalma (Царство ничег Magyar nyelven)

У ствари,

ни о чему се ту не ради,

него је једноставно тако.

Празнина слеђена сама у себи

одјекује,

ријетке таласе властити вир

сахрањује,

вампир–мир све немире смирено смирује.

Понеки птић – таласић хтио би да одлепрша

-- не схватајући у шта је ухваћен -

некуд,

мислећи:

хоће му се,

може му се.

Да има ко да прича

и да има ко да слуша,

ова би жутокљуна лудост до легенде нарасла,

у светачке би се хаљине обукла

и светковала.

И ко зна каква би се још мудра прича,

каква симболика

око овог голуждравог трзаја сплела.

А у ствари,

ни о чему се ту не ради,

него је једноставно тако.

Празнина спокојно сама у себи

царује

и вампир–мир све немире смирено смирује.

Tulajdonképpen

itt semmi sem történik,

egyszerűen így van.

Az önmagába fagyott semmi

sivít,

saját örvényünk ritka hullámokat

semmisít meg,

vámpír–csend rettenetet békességgel békít.

Néhány madár – hullám szabadulna

– nem sejtve minek a foglya –

valahova,

képzeletben:

akarja,

bírja.

Ha lenne aki mesélne

és lenne aki hallgatná,

ez a balga bolondság legendává válna,

ünnepi ruhát öltene fel

és ünnepelne.

És ki tudja miféle bölcs história,

miféle krónika

kerekedne ebből az egyetlen mozzanatból.

Pedig tulajdonképpen

itt semmi sem történik,

egyszerűen így van.

Saját birodalmában nyugodtan trónol

a semmi

és vámpír–csend rettenetet békességgel békít.