Puslojić, Adam: Животопис

Милујем ти гипку косу.

Видео сам то од ветра

У змијоликој ноћи.

Милујеш ми гипко косу.

Видела си то од ватре

У кристалној чаши.

А ни ветра ни ватре.

Само отровни пољупци,

С пролећа, на улици.

Нас двоје

Лутамо улицом,

Ивицом понора –

Ja неми гром

А ти слепа муња.

Simulékony hajadat simogatom.

Kígyószerű éjben

A széltől lestem el.

Simulékony hajamat simogatod.

Kristálykehelyben

A tűztől lested el.

De se szél se tűz.

Csak keserű csókok,

Egy tavaszból, az utcán.

Utcákon

Bolyongunk,

A szakadék szélén –

Én a néma égzengés

Te meg a vak villám.