Zablaćanski, Anđelko : Éj a költővel (Ноћ с песником in Hungarian)

Сећање сврати
с јатом птица селица
пред полазак.
 
Мисао клоне
уплашена као срна
у ноћи лова.
 
Ни сна, ни јаве
у видокругу орла
црно јагње.
 
Зора се стиди
над пољем гракћу вране
у мојој глави.
 
А пој славуја
заборављен на папиру
свитање брише.

Az induló
vándormadár-csapattal érkeztek
az emlékek.
 
Akár az őz
az éji vadászat idején retten
a csüggedt képzet.
 
Álom se való se
fekete bárány a sas
lát-terében.
 
Szégyenkezik a hajnal
képzetemben a mezők felett varjak
kárognak.
 
A papíron
felejtett pacsirtahang meg
pirkadatot töröl.