Opačić, Srđan: Írástudatlan poliglott (Неписмени полиглота Magyar nyelven)

Причао ми једном комшија
како је његов неписмени деда
био велики полиглота
 
Ја сам се томе прво чудио
а на послетку сам схватио
да је и то могуће
 
Знао је деда три немушта језика
коњски, змијски и голубији
 
На његов позив сјатили би се
сви голубови из села
у околини Крагујевца
и долетели му у двориште
 
Кад би позвао змије
на чистом и добро акцентованом
змијском језику прво би дошла
једна велика са крстом на глави
 
То је била чуваркућа
 
Она би га обавештавала
да ће доћи и све остале
и да се не боји
 
Затим би се са свих страна
почеле појављивати змије
Обмотавале би му се око ногу
и гамизале по телу
али ништа му се не би десило
 
Кад је једном упрегао коње
у запрежна кола и кренуо
са пријатељем у Крагујевац
негде на пола пута чуо је
како се коњ са леве стране руде
жали оном са десне на болове
у предњој десној нози
и рекао то свом пријатељу
 
Зауставио је кола и стварно
у предњем десном копиту тог коња
пронашао оштар камен
од кога му је нога већ крварила
 
Ишчупали су камен и наставили пут
али је деда чуо како га коњ
са леве стране руде
хвали оном са десне
 
Ја сам као дете чуо
како Циганин хвали свога коња
али да коњ хвали свога газду
то заиста нисам
 
Било како било мој комшија
не зна ни један немушти језик
А ја бих тако волео
да зна бар коњски
Па да на коњски
преведе моје песме
То би ми било драже него
 
што их преводе на енглески
Мада знам да коњи
не би могли да их читају
Али знам и то да нас коњи
никад нису бомбардовали.
 
Песма је написана 2. јуна 1999. у Београду , 71. дана НАТО – агресије на СРЈ

Szomszédom mesélte
írástudatlan nagyapja
valódi poliglott volt
 
Először csodálkoztam
majd megértettem
igen lehetséges
 
Három érthetetlen nyelvet ismert
a ló a kígyó és a galamb nyelvét
 
Hívására a Kragujevác
környéki falvakból
a galambok
udvarába szálltak
 
Mikor kígyókat hívott
tiszta jól érthető kígyó-nyelven
először kereszttel a fején
egy óriás-kígyó jelent meg
 
A házőrző
 
Apót ő értesítette
a többiek is jönnek
de ne féljen
 
Jöttek is a kígyók
minden irányból
Lábára tekeredtek
testén kúsztak
de bántani nem bántották
 
Egyszer fogatos kocsi elé
fogta a lovakat és barátjával
Kragujevácra indultak
fél-úton meghallotta
a rúd bal oldalán lévő ló
a jobb oldalon lévőnek
panaszkodott fáj a jobb első lába
és ezt barátjának elmondta
 
Megállította a kocsit és tényleg
a ló első jobb lába patájában
éles követ talált
még vérzett is
 
Kivették a követ tovább mentek
hallotta az apó ahogy a rúd
bal oldalán lévő ló
a jobb oldalon lévőnek dícséri
 
Még gyerekkoromban hallottam
ahogy egy cigány lovát dicsérte
de hogy egy ló gazdáját dicsérje
azt bizony nem
 
Volt ahogy volt szomszédom
egyetlen érthetetlen nyelvet sem ismer
Én viszont úgy szerettem volna
hogy legalább a lovak nyelvét tudná
Hogy versemet
a lovak nyelvére fordítsa
Ez nekem nagyobb öröm lenne
 
mintha angolra fordítaná
Tudom a lovak
elolvasni nem tudnák
De azt is tudom a lovak
sosem bombáztak.
 
Belgrád 1999. június 2. –  a JSzK-t ért NATO-bombázások 71. napján írt vers