Ez az oldal sütiket használ

A portál felületén sütiket (cookies) használ, vagyis a rendszer adatokat tárol az Ön böngészőjében. A sütik személyek azonosítására nem alkalmasak, szolgáltatásaink biztosításához szükségesek. Az oldal használatával Ön beleegyezik a sütik használatába.

Hírek

Zivlak, Jovan oldala, Szerb életrajz

Zivlak, Jovan portréja
Zivlak, Jovan
(Jovan Zivlak)
(1947–)
 

Életrajz

Jovan Zivlak je poreklom iz Bosanskog Grahova, kolonizovana je u Banat 1945. godine. Deda po majci Danilo Bursać služio je u austrougarskoj vojsci od 1911. do 1918. godine, a otac Luka je, kao pitomac podoficirske škole u Rajlovcu kod Sarajeva, proveo u nemačkom logoru od 1941. do 1945. Sestra njegove majke Milice Danica je poginula u Bosni, u velikoj nemačkoj ofanzivi na planini Šator 1943. godine, kao pripadnik partizanskih snaga. Stric Sava je 1945. godine sa četničkim snagama emigrirao u Englesku, a kasnije u SAD. Učestvovao je u Korejskom ratu. Ujak Jovan je, kao visoki oficir NOV, optužen kao informbirovac bio zatočen u Bileći od 1949. do 1953. godine. Kasnije je sa mlađim bratom Stojanom emigrirao u Rumuniju zbog političkih i policijskih pritisaka, gde je proveo vreme od 1958. do 1961, kada je amnestiran.

U takvim okolnostima Zivlak je proveo u Nakovu, nekada prebivalište Nemaca kolonizovanih u osamnaestom veku, život prepun otkrovenja i iluzija, sjajeva i tame ravničarske prirode i ranih i snažnih lektira.

Roditelji su mu se razveli krajem šezdesetih, a nakon toga on i brat su se iz očeve kuće sa majkom preselili u roditeljsku kuću majke u Nakovu. Otac mu je umro 1996. a majka 2006. godine. Njegov brat Dušan je, nakon diplomiranja na ALU u Beogradu, nastavio da radi i živi u Parizu kao slikar. Školovao se u Nakovu, Kikindi i Novom Sadu gde je diplomirao na Filozofskom fakultetu na odseku za Srpski jezik i književnost. Živi u Novom Sadu od 1969, a 1978. godine stupio je u brak sa Jovankom Nikolić, proznim piscem. Bio je glavni urednik kulture u listu Indeks (1970—72), glavni urednik umetničkog i književnog programa na Tribini mladih (1973—1975), glavni i odgovorni urednik časopisa za kulturu i društvena pitanja Polja (1976—1984).

 

Stevka Šmitran: Jovan Zivlak je danas jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pesnika. U jezgru ove poezije nalazi se filozofska osnova, lament modernog subjekta i intelektualca suptilne refleksije o stvarima sveta. Zivlakov jezik je duhovno i artistički suveren u svojoj metafizičkoj samoproblematizaciji, jasno i čvrsto isprofilisan, mada isprekidan stankama i dahovima koji fragmentiraju značenja zauvek izgubljene celine.
Još eksplicitnije njegova intelektualnost u razumevanju savremene kulture, društvenosti, književnosti, moći, uloge pojedinca, individualnih istina, slobode, smisla... iskazuje se u njegovim esejističkim knjigama. Zivlakove duhovne i filozofske spoznaje upućuju na složenu arhitekturu sveta, društva i kulture, na razumevanje dvosmislene uloge čoveka u odnosu na prirodu, kulturu i istoriju...

 

KNJIGE PESAMA:
Brodar (1969), Večernja škola (1974), Čestar (1977), Tronožac (1979), Čekrk (1983), Napev (1989), Zimski izveštaj (izbor, 1989), Čegrtuša (1991), Obretenje (izbor, 1993, 1994, 1995), Ostrvo, (2001) i Pesme, 1979 — 2005, 2006. godine.


KNIGE ESEJA:
Jedenje knjige (1996), Aurine senke (1999), Sećanje i senke (2007).


PESNIČKE KNJIGE U PREVODU:
Trepied (francuski, 1981), Penge (mađarski, 1984), Trinožnik (makedonski, 1985), Zol gostin (makedonski, 1991), Il cuore del mascalazone litalijanski, 1994), Zly host (slovački, 1997), Penitenta (rumunski, 1998), Poemes choisis (francuski, 1999) i Zol gostin i drugi pesni (makedonski, 2007).

 

KNJIŽEVNE NAGRADE:
Mlada Struga 1974; Pavle Marković Adamov (poezija),1992; Kruna Despota Stefana Lazarevića (poezija), 1993; Stanislav Vinaver (Jedenje knjige, esej), 1995; Dušan Vasiljev (poezija), 1997; Nagrada Zlatna značka KPZ Srbije (književnost i izdavaštvo), 1998, Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine (Aurine senke, esej), 1999; Nagrada Stevan Pešić (celokupno delo), 2001, Oktobarska nagrada grada Novog Sada (književnost), 2001; Milica Stojadinović Srpkinja (poezija), 2003. i Velika Bazjaška povelja, Temišvar, 2006. god.

Forrás: http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=275.0

(Az oldal szerkesztője: Fehér Illés)

Gyűjtemény ::
Irodalom ::
Fordítás ::

minimap