Grujičić, Nenad oldala, Szerb életrajz
 |
Életrajz
Ненад Грујичић је српски књижевник.
Објавио је двадесетак књига поезије, прозе, есеја, критика и полемика. Песме су му превођене на руски, енглески, немачки, француски, италијански, шпански, јерменски, пољски, грузијски, арапски, румунски, шведски, чешки, словачки, украјински, мађарски, македонски, русински и словеначки језик.
Грујичићев песнички опус исписан је подједнако у слободном и везаном стиху. Пише и есеје на ту тему. Првом књигом песама Матерњи језик (два издања), отворио је метапоетске слике језика и свести о чину стварања песме и позиције песника у свету. У другим књигама налазе се и призори урбане и социјалне сваодневице, земне и божанске љубави, универзалних тема, крајишког миљеа и времена. Грујичићева поезија поседује иронична и хуморна сенчења атмосфере. По ширини тема и мотива, употреби језика и примени разноврсних песничких облика и форми, називају га „песником разлике“. Осим катрена и дистиха, Грујичић је обновио и унапредио песничке облике: сонет и сонетни венац, терцина и венац терцина, сестина лирика (велика сестина), квинта, малајски пантун... Четири сонетна венца (Жижак, Вихор, Тајац и Цваст) посвећена су Марији Балковој (име у акростиховима), од којих три чине књигу Пуста срећа, која се појавила у три издања и овенчала наградом Милан Ракић за књигу године. Написао је, поред осталог, девет сонетних венаца који редовно поседују завршни акростих од имена особе или неке појаве.
У Грујичићевој селективној библиографији која броји преко хиљаду јединица, 280 се односи на заступљеност у антологијама.
(Az oldal szerkesztője: Fehér Illés)
![[Video]](https://www.magyarulbabelben.net/images/movies.png "Video!"){kind=small}
