Madzirov, Nikola: КОГА НЕКОЈ ЗАМИНУВА СÈ ШТО Е СОЗДАДЕНО СЕ ВРАЌА
КОГА НЕКОЈ ЗАМИНУВА СÈ ШТО Е СОЗДАДЕНО СЕ ВРАЌА (Macedon)На Марјан К.
Во прегратката зад аголот ќе препознаеш дека некој некаде оди. Секогаш е така. Живеам меѓу две вистини како неонка што се колеба во празен ходник. Моето срце собира сè повеќе луѓе, зашто нив веќе ги нема. Така е секогаш. Четвртина од будноста ја трошиме во трепкање. Нештата ги забораваме уште пред да ги изгубиме - тетратката по краснопис, на пример. Ништо не е ново. Седиштето во автобусот е секогаш топло. Последните зборови се пренесуваат како накосени кофи во вообичаен летен пожар. Утре пак ќе се повтори истото - лицето пред да исчезне од фотографијата првин ќе ги изгуби брчките. Кога некој заминува сè што е создадено се враќа.
|
Mikor valaki távozik, minden teremtmény hazatér (Magyar)Marjan K.-nak
Egyszer csak ölelés közben a sarkon arra döbbensz, valaki eltávozott. Mindig ugyan az. Két igazság közt élek, mint a kihalt folyosón vibráló neon. Egyre több arcot gyűjtök magamba, mert nincsenek többé. Mindig ugyan az. Ébrenlétünk negyedét pislogással töltjük. A tárgyakat feledjük, mielőtt még elveszítenénk – a helyesírás-füzetet, például. Mindig ugyan az. A buszon mindig langyosak a székek. Az utolsó szavakat úgy adjuk tovább, mint vödröt egy szokványos nyári tűben. A holnap is ugyan az – a fényképen, mielőtt kifakulna az arc, először a ráncok tűnnek. Mikor valaki távozik, minden teremtmény hazatér.
|