Тамо где почиње свет (Szerb)
Свет почиње са друге стране нашег знања.
Рецимо, тамо где једна убога старица
потпаљује ватру штампом из прошлог века.
У сумрак, ветар хладним вокалима зашива ваздух,
и вране су непомичне попут реквијемских
нота, штампаних на скелету бреза.
Поменемо ли на овоме месту меланхолију,
свет ће одјекнути празнином под маљевима
нашег сиротог знања. Стога, нека буде
да сумња и призвољност узеле су маха
над нашом невином жељом да света има.
Јер, свет почиње са друге стране нашег знања.
Тамо, рецимо, где поспани књиговођа
завештава самоћу алгебарским анђелима.
На столу, крај хрпе рачуна и пореских шифара,
годинама стоји урамљени загрљај његове
покојне жене и ћерке која расплиће тајне бољег
живота, негде на тужно далеком чворишту
меридијанске мреже. Светло је слабо, а очи
уморне и сва је прилика да ће ноћ бити дуги
ехо спрам затрављених зидина душе.
Одавде, дакле, могао је да почне свет,
да нема наноса претпоставки. О самоћи
и болу, о календарима и стаду избројаном пред сан.
Јер, свет почиње са друге стране нашег знања.
Mожда тамо где млади парох одлаже јеванђеље
после службе у празној сеоској црквици.
Оно мало преосталих мештана посустаје у вери
или је давно клонуло под утегом сумње. Али обноћ
може се чути како црквени миш грицка
осу васељене. Ужад за звона већ су појели
његови преци, у време када се још указиваху
чуда. Ноћас ће бити олује и заклаћено звоно
оживеће у сопственој утроби. Али сувише је
стварности у гладним глаголима, сувише наслеђеног
смисла у вери или сумњи да тиме започео би свет.
Јер, свет почиње са друге стране нашег знања.
А на другој страни нашег знања лежи обичан
облутак, чекајући да га неко хитне у свет.
Али ко ће заћи у тако дубоку шуму,
крај тако хладне и мрачне воде која звезде
лечи од слепила? Feltöltő | Fehér Illés |
Kiadó | Имам идеју Краљево |
Az idézet forrása | Једино ветар |
Megjelenés ideje | 2011. |
|
Ott, ahol a világ kezdődik (Magyar)
A világ tudásunk másik oldalán kezdődik. Valahol ott, ahol egy öreganyó múltszázadi újsággal gyújt tüzet. Az alkonyatban a szél jeges hangokkal varrja a levegőt, a varjak is mozdulatlanok, akár a nyírvázra nyomtatott halotti misekotta. Ha ezen a helyen a búskomorságot említjük, a világ szerény tudásunk kalapácsa alatt az ürességtől kong. Ezért adassék meg, kétely és esetlegesség uralkodjon ártatlan vágyaink felett, hogy megmaradjon a világ. Mert a világ tudásunk másik oldalán kezdődik. Ott valahol, ahol az álmos könyvelő a magányt algebrai angyalokra hagyja. Az asztalon számlák és adókódok sokasága, évek óta ott áll halott feleségének bekeretezett képe és lánya, aki a délkörháló elkeserítően távoli csomópontján kergeti a boldogabb élet titkát. Gyenge a fény, a szemek meg fáradtak és valószínű az éj a lélek fűvel benőtt falának elhúzódó visszhangja lesz. Innen, tehát, kezdődhetne a világ, ha nem létezne a feltételezések hordaléka. A magányból, kínból, naptárakból és az alvás előtt számba vett nyájból. Mert a világ tudásunk másik oldalán kezdődik. Talán ott, ahol szertartás után a fiatal plébános az evangéliumot az üres templomba helyezi. A faluban maradtak belefáradtak a vallásgyakorlásba vagy a gyanakvás súlya alatt rogyadoznak. De éjjel hallani lehet, ahogy a templom egere a világegyetem tengelyét rágja. A harangkötelet elődei már régen megették, abban az időben, amikor még csodák léteztek. Ma éjjel vihar lesz és a leölt harang saját bensőjében fog életre kelni. De a kiéhezett igékben túl sok a valóság, a hitben vagy kételyben túl sok az örökölt értelem, hogy ezzel kezdődjön a világ. Mert a világ tudásunk másik oldalán kezdődik. Tudásunk másik oldalán meg egyszerű kavics nyugszik, várja, hogy valaki a világba dobja. De a csillagok vakságát gyógyító hideg és sötét víz mellett, ki merészkedik az ilyen mély erdőbe?
Feltöltő | Fehér Illés |
Az idézet forrása | https://feherilles.blogspot.rs/ |
|