Opačić, Srđan: Sava Šumanović távozása (Одлазак Саве Шумановића Magyar nyelven)

Био је четвртак
тридесет први август 1939.
Имао је последњу изложбу у Београду
али то тада није могао знати
Сликар „како знам и умем – стила“
Био је расположен за разговор
и спреман да тумачи своје дело
Онај исти који је у граду светлости
сетно сликао сремску равницу
И исти онај који је у Шиду
ослушкивао ехо Париза
опраштао се од београдске публике
али то тада није могао знати
Сутрадан освануо је црни петак
прво у Пољској
а потом у читавом свету
У ратном мраку пострадао је
сликар светлости
Био је понедељак*
тридесет први август 1942.
али он то никада није сазнао.
 
*Сава Шумановић (1896-1942) убијен је у недељу 30. августа 1942. године на гробљу у Сремској Митровици.

Na slici: Sava Šumanovic: Manastir Privina Glava, 1942.

Csütörtök volt
1939. augusztus harmincegyedike.
Belgrádban az utolsó kiállítása volt
de ezt akkor még nem tudhatta
A festő „ahogy tudok és birok – érkezett”
Vidám volt közvetlen
alkotásairól szívesen beszélt
Ugyan az aki a fény városában
szomorúan a szerémségi síkságot festette
És ugyan az aki Sidben
a párizsi visszhangra figyelt
a belgrádi közönségtől búcsúzott
de ezt akkor még nem tudhatta
Fekete péntekre virradt a másnap
először Lengyelországban
majd az egész világon
A háború homályában veszítette életét
a fény festője
Hétfő volt*
1942. augusztus harmincegyedike
de ezt ő sosem tudta meg.
 
*Sava Šumanović (Sumánovity Szávó – 1896-1942 – a híres szerb festőt 1942. augusztus 30.-án a szávaszentdemeteri temetőben végezték ki.

A képen: Sava Šumanović: Periferija Sida pod snegom 1942.