Pavlović, Ranko: Шекспирoв дух мeђу намa

Ко тебе данас још игра у позоришту,
мој Шекспире? Изигравају те. Касапе,
черупају, Јулији мобилни телефон
у руке гурају, Ромеа шаљу на трке
формуле један. Шта да ти кажем?
Хране своју сујету купусајући твоје
текстове. Као, они су редитељи Новог
Доба, баш их брига, могу са старим
Енглезом чинити штa им је воља.
Могу Хамлета, кад пожеле, поставити
за предсједника управе највеће свјетске
корпорације за производњу презерватива,
а дух његoвог оца стрпати у термос боцу
и попити послије с хладном кока-колом,
на тениском турниру, то је сада у моди,
као у твоје вријеме надгорњавање витезова.
Попут твораца новог свјетског поретка
који се гурају свијетом као да је само њихов,
тако нови редитељи прекрајају твоје драме.
Него, Шекспире, лати се ти поново пера
(кад дух Хамлетовог оца још ходи овим
свијетом, можеш и ти), па напиши
нешто ново, рецимо о глобалном
затопљењу и о понижавајућем односу
према геј популацији, мада ће и те
текстове позоришни редитељи само
погледати и бацити под сто, што даље
са сцене, и тјерати опет по своме. Али,
брига те за то, твоје вријеме тек долази.

Ki törődik még veled a színházakban,
én Shakespeare-m? Átejtenek. Marcangolnak,
csupálnak, Júlia kezébe mobiltelefont
nyomnak, Rómeót Forma–1 versenyre
küldik. Mit mondhatok?
Írásaidat fitymálva kevélységüket
táplálják. Ők az Új Idők rendezői,
semmi közük hozzád, az öreg angollal
kényük-kedvük szerint bánhatnak.
Ha éppen úgy akarják, Hamlet
a világ legnagyobb óvszergyárában
az igazgatóbizottság elnöke lesz,
apjának szellemét pedig termoszba teszik
és később egy tenisztornán, hűtött
kólával isszák, most ez a divat,
mint a te idődben a vitézek dicsőítése.
Mint az új világrend megteremtői akik
tolakodnak mintha a világ az övék lenne,
úgy az új rendezők tragédiáidat átszabják.
De, te Shakespeare, fogd újra kezedbe a tollat
(ha már Hamlet apjának szelleme
közöttünk jár, te is megteheted), írj
valami újat, mondjuk az általános
felmelegedésről vagy a melegek
megvetettségéről, igaz a rendezők
ezekre a kéziratokra is csak rápillantanak
majd az asztal alá dobják, minél
messzebb a színpadtól és fújják a magukét.
De ne törődj vele, a te időd ezután jön.