Praća, Dušan: Mese a kis palimadárról (Прича о малом шупљоковићу Magyar nyelven)
Прича о малом шупљоковићу (Szerb)Расте један мали човјек, понавља се стари случај, заплиће се, расплиће се, шупље клупко - шупљоклупко.
Како којим даном расте, мали човјек све је мањи, танки конац све је тањи.
Иза њега све остаје, све промиче, неповратно: била једном једна мајка ко икона, био једном један отац ко планина – био једном један шарени балон.
Расте један мали човјек, провлачећи дрхтураву своју нит кроз лавиринт.
Кад размота, кад распетља своје клупко, тек тад схвати да је шупље – шупље клупко, шупљоклупко
|
Mese a kis palimadárról (Magyar)Cseperedik egy emberke, ismétlődő régi mese, botladozik, akadozik, üres batár – palimadár.
Ahogy napról napra növöget, az emberke egyre gyatrább, satnya fűző egyre satnyább.
Minden mögötte marad, mindent elhagy, megmásíthatatlan: mint egy ikon volt az anya, mint az orom volt az apa – volt egy pompás, tarka lufi.
Cseperedik egy emberke, útvesztőn keresztül reszketve fűzi cérnaszálát.
Mikor nyitja, kinyitja batárát, csak akkor látja sivárságát – üres batár, palimadár.
|