Још је довољно млада
а опет
можда је заволела хлад
и његову тиху нарав
мада плава корита
што леже на обалама
бледог песка
дају наду
Још је довољно млад
па ипак
можда су му кише
испрале и последње трагове
које су му преци поверили
на чување
мада исписање хартије
што сијају испод површина
прозирних вода
дају наду
Осећам да скрива лето
испод изношеног капута
Чини ми се да му вири сунце
испод откопчане кошуље
Могао бих се сав сместити
у једном њеном даху
Могла бих се заклети
да његов извор моје вечности
само што не накваси
обоје
Скоро да сам сигуран
да би њен кањон
само мој зрак осветлио
Готово да чујем
јецај његове кости
коју крв љуби
док исписује
моје име
Кад би сада устала
и затражила да поцепамо
карте...
Кад би сада устао
да окупамо свет
да чист донесе
новорођени...
Кад би сада...
она...
Кад би сада...
он...