Zablaćanski, Anđelko : Кад песник

Кад песник постане човек
Једно дете је одрасло
Један сан се угасио
И једна тишина
Престала да звони
 
Кад песник постане човек
Усне му буду горко хладне
Мисли тешке и грубе
А срце стишано
У једноличном ритму
 
Кад песник постане човек
Они што су га сретали
Више га неће препознати
Они који нису –
Никад га неће ни срести
 
Кад песник постане човек
Ни он неће знати
Да све – некако
Нормалније га боли
И да јеца другачије сасвим
 

Mikor a költőből felnőtt lesz
Felnő egy gyerek
Kihuny egy álom
És egy csend
Többé nem csilingel
 
Mikor a költőből felnőtt lesz
Ajka keserűn hideg
Gondolata súlyos és goromba
Szíve meg elhalkul
Ritmusa egyhangú
 
Mikor a költőből felnőtt lesz
Ismerősei
Többé nem ismerik fel
Ismeretlenekkel meg –
Sosem fog találkozni
 
Mikor a költőből felnőtt lesz
Már ő sem fogja tudni
Hogy minden – éppen minden
Hétköznapiasan fáj
És ahogy sír az is más