Božović, Gojko: Ez az arc (То лице in Hungarian)

У оним тренуцима кад си сам,
Кад су далеко и пријатељи и непријатељи,
Кад су далеко и страх и нада,
А још не припадаш ноћи,
Када ниси ни у граду,
Ни у подграђу,
Када ти звуци не говоре ништа,
А књиге посматраш
Као остатке туђег живота.
У таквим тренуцума
загледај се у себе.
Не скрећи поглед.
Запамти то лице.
И бићеш то што јеси.

A magány pillanataiban,
Mikor a barátok és az ellenségek is távol vannak,
Mikor a félelem és a remény is távol van,
De még nem az éjhez tartozol,
Mikor nem vagy sem a városban,
Sem a külvárosban,
Mikor a zajok semmit sem jelentenek,
A könyveket meg
Idegen életmaradványokként szemléled,
Ezekben a pillanatokban
Nézz önmagadra.
Tekinteted ne fordítsd el.
Ezt az arcot jegyezd meg.
És leszel az, ami vagy.